Доћи ћемо на небо са две разне стране,
потамнели становници овога света,
пред вечер кад на земљи стану да се празне
поља, и падне сан преко камена и цвета.
Али биће Богу, кад приспемо у његово крило,
мутно срце наше све провидно,
видеће једини он што је икада било
у нама и светитељско и стидно.
Знаће све што се на земљи одиграва,
све што никада нису људи знали:
знане су њему паучинасте стазе мрава,
листови што су по шумама пали.
Кад последњи осмеси и сузе кану,
после несталих земаљских дана,
наћи ћемо се поново на Божјем длану,
пространијем од осмеха океана.
Многи још не знају да је велика песникиња, осим песама о завичају, детињству, родољубљу, човекољубљу, животу, смрти и социјалним мотивима, писала и религиозну поезију. Написала је на десетине песама у којима се огледа њено богољубље и њена осетљива и богобојажљива душа.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
БАДЊАЦИ
Срби, где ћете насећи бадњаке?
Пуна нам је гола земља крчевина;
оборила су душманска сечива,
као што у страшним поморима бива,
прадеда, деда, оца и сина.
Оборила сву шуму, и стару и младу;
пало је храшће што првог устанка се сећа,
стабла што би могла Турака да се сете,
и церићи у чијем су младом хладу
седеле последњих осветника чете.
Срби, где ћете насећи бадњаке?
Обогаљена вашим су шумама рамена,
најбољем дубљу сасечене гране,
до корена сасушене стабљике нејаке,
лешеви шумa леже на све стране.
Спушта се голо Бадње вече.
Понекад тек небо прегршт снега баци
на неме пањеве и танушно пруће.
Грче се од страха премлади бадњаци
вечерас ко ли ће доћи да их сече.
Дани нам свањују уморни и кљасти,
празничне вечери спуштају убоге.
Ко ли ће ти, попаљени српски доме,
ко ли ће ти на праг данас пасти,
бадњаке на жар да положи хроме?
Хоће ли још икад весела огњишта
уочи празника смет да се пале,
хоће ли по горама остати нам ишта?
Хоће ли пуцањ још када из мрака
грунути у поздрав донетих бадњака?
1 коментар:
Hvala na ovom članku. Bilo ga je veoma lepo čitati.
Постави коментар